Poziv za članstvo u SOVCG

Uradite to radi samopoštovanja.
Uradite to da biste ostvarili prava koja Vam garantuju Ustav i zakoni Crne Gore.
Uradite to radi solidarnosti sa onima među nama koji su materijalno najugroženiji.
Uradite to da biste se ljepše, sigurnije i slobodnije osjećali u svom radnom okruženju.
Uradite to iz proste potrebe da se čuje i Vaš glas.

Detaljnije

sovcgPoštovani,

Sindikalna organizacija Vojske Crne Gore (SOVCG) Vam se obraća sa zahtjevom da nam omogućite da se izjasnimo-reagujemo na izjave Načelnika Generalštaba VCG date u emisiji „Živa istina” na vašoj televiziji.

Obzirom da je navedeno lice saopštilo niz neistina, u dijelovima intervjua koji se odnosi na SOVCG i položaj zaposlenih u VCG, smatramo svojim pravom ali i obavezom da reagujemo pa Vas molimo da nam to i omogućite.

U slučaju da iz bilo kojih razloga niste u mogućnosti da nam u skorije vrijeme omogućite javno istupanje na vašoj televiziji insistiramo da u potpunosti objavite naše pisano reagovanje (u prilogu ovog zahtjeva.).

Očekujemo Vaš brz odgovor.

Molimo Vas da nas što skorije obavijestite o vašoj odluci jer smo namjerni da ovo reagovanje objavimo na sajtu SOVCG.

Srdačan pozdrav

Izvršni odbor SOVCG

Reagovanje SOVCG

na izjave Ministra odbrane i Načelnika Generlaštaba

u emisijama ’’Živa istina’’ na TV IN

SOVCG  javno izražava protest i neslaganje sa izjavama admirala Samardžića datim u emisiji „Živa  istina”  na TV IN 03.12.2011. godine. Cijenimo da su takve izjave samo još jedna potvrda postojanja grube antisindikalne diskriminacije  u VCG, i potvrda da su oni koji bi morali da joj se suprostave ustvari njeni kreatori.

Voditelj emisije je sa pravom „šokiran” a vjerujemo i građani na činjenicu da odgovorni u Ministarsvtu odbrane (MO) i Vojsci Crne Gore (VCG) nijesu reagovali na niz ozbiljnih i teških optužbi koje im je SOVCG bezbroj puta uputila putem medija. Šokantno je i to da se već duže od godinu dana ne reaguje na niz relevantnih dokaza o diskriminaciji, mobingu, pritiscima, zloupotrebama itd. Posebno je šokantna činjenica da je admiral Samardžić u „Živoj istini” iznio toliko neistina, protivrječnosti i na mnoge odgovore ostao, ne slučajno, nedorečen.

Admiral Samardžić nije našao za shodno da u emisiji saopšti rezultate razgovora sa diskriminisanim oficirima i podoficirima  niti da obrazloži zbog čega nije primio one koji su pretrpjeli najdrastičniju diskriminaciju  i ako se na to i javno obavezao.

SOVCG zahvaljuje voditelju „Žive istine” što je uočio i javno saopštio da vrh Vojske „prećutno prelazi preko optužbi koje je nemoguće ne prokomentarisati”, „na optužbe se ne odgovara ili odgovara kao po jajima” što, kako reče, navodi na zaključak da nekome savjest nije čista”. Slažemo se da se zaista radi o nečistoj savjesti, a čijoj neka zaključe građani.

Admiral Samardžić nas je u „Živoj istini” edukovao da su „tužbe potpuno legalan instrument” ali nije objasnio zašto je onda „nečesno tužiti Vojsku i Državu” odnosno koristiti te legalne instrumente. Zašto je zloupotrebljavajući sistem komandovanja i svoju funkciju naređivao zaposlenima da povuku tužbe? Njegovu izjavu  da „nije časno da oficiri koriste valutu  druge države da bi podnosili tužbe....“ je suvišno komentarisati.

Govoreći o „epidemiji da ljudi za sve i svašta tuže“ Samardžić je potvrdio da sa radi o ogromnom broju pokrenutih sudskih postupaka što je do sada negirao. Na pitanje o kakvim tužbama je riječ odgovara da ne zna, ali mu to neznanje nije smetalo da izjavi da se tuži za sve i svašta. Za epidemiju su krivi svi samo nisu on, ministar i njihovi pomoćnici.

Izjava da su „za gubljenje sudskih sporova krivi oni koji su zastupali Ministarstvo odbrane“ je poražavajuća, kao i poruka da nijesu krivi oni koji su nanosili štetu zaposlenima i Vojsci, već oni koji to nezakonje nijesu odbranili pred sudovima. Samardžić konstatuje da MO nije zastupano u 30% sudskih postupaka, ali ne pojašnjava šta je sa onih 70%, niti koliko je bilo presuda u korist zaposlenih a koliko u korist Ministarstva?  Da li je razlog u tome što pravna služba MO fizički nije mogla da pokrije tu epidemiju tužbi ili su i sami shvatili nesvrsishodnost suprostavljanja evidentnom kršenju prava zaposlenih. Da li je tačno da je 99,99% postupaka presuđeno u korist zaposlenih?  Zašto nije naveo koliko sudskih procesa je presuđeno u korist MO?

Izrečenu mudrost: „Sada Ministarstvo odbrane ima jako dobro zastupanje Zaštitnika imovinsko-pravnih odnosa Crne Gore na sudu tako da je siguran da ne mogu izgubiti sporove”, je neozbiljna izjava koju je dalje suvišno komentarisati, ali svakako i svojevrstan pritisak na zaposlene da ne podnose tužbe.

Obećao je Admiral da će „priznati pravo svima zaposlenima ako sud pravosnžno presudi po nekom osnovu”.  KADA će to uraditi po već postojećim presudama npr. za dežurstva, nije saopštio? I ovo obećanje će proći kao i sva ostala, neispunjeno. Dosta je zaposlenima njegovih izjava kojima se oni ignorišu i potcjenjuju a koje služe jedino za dezinformisanje crnogorske javnosti.

Komentarišući osnivanje SOVCG i pri tome ignorišući Zakon o radu i Ustav Crne Gore koji regulišu slobodu sindikalnog rada i organizovanja Samardžić izjavi da je „naopako krenulo formiranje sindikata”  obrazlažući to odbijanjem da se sa osnivanjem „sačeka da prođe Dan Vojske”. Treba li ovaj razlog komentarisati? To je njemu dovoljan razlog da zaključi da je „sindikat formiran kako nije trebalo”, i razlog da se krene u bezobzirnu antisindikalnu diskriminaciju. Ostali su građani bez odgovora na pitanja, zašto i kome je smetalo to što je SOVCG formirana prije Dana Vojske? Da li je ometan rad komandi i jedinica, u čemu je bio problem? Ali i da pojasni razloge zašto nije prihvaćeno pomjeranje datuma osnivanja SOVCG, jer razlozi su u njemu i njegovim nezakonitim postupanjima.

Onda je Samardžić odlučio da pokaže zaposlenima kako to treba da se formira sindikat  formirajući svoj sindikat u koji je uključio kolegijum Načelnika Generalštaba, gotovo cio Generalštab, komandante jedinica, oficire i iz Ministarstva odbrane, ukratko sve one koji su po funkcionalnoj dužnosti obavezni da brinu o položaju zaposlenih. Pošto je ta „svesrdna briga” rezultirala „epidemijom tužbi” Samardžić se odlučio da sindikalno organizuje pomenutu elitu ne bi li pomogao zaposlenima.

Sada Samardžić ne plaća samo sindikalnu članarinu, kako je nedavno tvrdio, već se bori za sindikalno članstvo dijeleći, samo svojim članovima, ono što je Vojska Crne Gore dobila kao donaciju  za sve njene pripadnike. Postavljajući na komandne i druge dužnosti članove svog sindikata, van svih kriterijuma. Ide se dotle da je poslednju organizacijsku strukturu Vojske i kadrovska rješenja prilagodio tako da čini povoljnosti svojim članovima i da diskriminiše članove SOVCG, a na štetu funkcionisanja organizacijskih cjelina Vojske.

Izjavom da je „organizovan tajni sastanak u kancelariji oficira obavještajne službe” Admiral beskrpulozno obmanjuje javnost Crne Gore. Neka Admiral pojasni šta je tu tajno ako je osnivanje SOVCG pravovremeno najavljeno pisanim aktom upućenom lično njemu u kome je pozvan i da prisustvuje u ulozi gosta, pa zatim objavljeno putem medija. Da li je okupirana i nasilno korišćena kancelarija obavještajnog oficira, dali je taj oficir bio prisutan i kakve je sankcije zbog toga trpio. Kako su i kuda novinari „ilegalno uvedeni u kasarnu”, ko ih je uveo, imaju li oni svoje ime i prezime, kako je moguće ilegalno ući u kasarnu po sred glavne kapije uz javljane dežurnom na kapiji, bez pratnje bilo čije, šta je tu tajno i ilegalno? Zar je čudno što su predstavnici medija došli kada je putem medija objavljeno osnivanje SOVCG? Ima li Admiral odgovore ili će građane držati u „šoku” ponovnim ćutanjem?

Nije admiral naivan jer „tajni sastanak” treba građane Crne Gore da asocira na to da se tajno sastaju samo rušilačke i terorističke organizacije. Sada možemo da smatramo da je jasno ko je bio mentor pukovniku Lazareviću kada je izjavio da je SOVCG srušila spomenik na Tuđemilima.

Ovakve izjave su primjer drastične zloupotrebe službenog položaja i institucije Generalštaba VCG, ali svakako i nanošenje štete ugledu Vojske i Države, zbog čega bi Savjet za odbranu i bezbjednost morao da pokrene admiralovu odgovornost.

Samardžićeva izjava da je „nekome bilo značajno da postane predsjednik sindikata” ne zaslužuje komentar. Možda bi admiral trebao da pojasni zašto je njemu bilo značajno da Čobeljić ne bude predsjednik sindikata.

Izjave da Čobeljić koristi SOVCG da bi riješio neke lične interese itd. su nastavak bezuspješnih pokušaja diskreditacije ličnosti predsjednika SOVCG. Valjda građani i zaposleni u Vojsci zaslužuju da im se saopšti koje to lične interese Čobeljić rješava?

Kada su predsjednik SOVCG i njegovi interesi u pitanju trebalo bi da admiral Samardžić razjasni građanima zašto Ministarstvo odbrane ne postupa po pravosnažnoj i izvršnoj presudi Osnovnog i Višeg suda u Podgorici i u skladu sa Konačnim mišljenjem Zaštitnika ljudskih prava i sloboda Crne Gore. To nije sindikalna priča i ona je sudski završena u korist Čobeljića ali nije ispoštovana, a kada će ne znamo. U jednoj od „Živih istina”  sa Ministrom odbrane isti je izjavio da on „poštuje i vjeruje u institucije sistema”. Eto dokaza koliko ih poštuje i vjeruje u njih. Činjenica je da upravo od njega treba zaštititi pravnu državu i sudsku vlast odnosno institucije sistema čije su odluke za njega ništavne.

Admiral Samardžić, proračunato i smišljeno plasira dezinformaciju da je Čobeljića smijenio sa dužnosti. Da bi se neko smijenio sa dužnost Zakon o Vojsci, član 132, podrazumijeva vođenje disciplinskog postupka i izricanje takve kazne. Očekujemo da će Samardžić dokumentovati izjavu o smjeni Čobeljića. Ne sumnjamo da će opet ćutati i ostati nedorečen i bez argumenata i dokumenata. Ali zato postoji niz dokumenata kojima je Samardžić upozoravan o nezakonitim radnjama i zloupotrebama u GŠVCG a na koje nije reagovao iako je to bio dužan.

Izjava NGŠ da “SOVCG ima sve ono što joj po zakonu pripada”, da je dozvoljen ulazak novinarima u kasarnu i u prostorije SOVCG, na proslave, itd su postale smiješne. Neka se javi jedan novinar u Crnoj Gori koji je ikada ušao u naše prostorije, dakle takvih nema. Istina je da je dozvoljeno da se organizuje obilježavanje godišnjice osnivanja SOVCG (05.10.2011. godine) samo je admiral trebao da saopšti i to da je  ta dozvola usmeno-telefonski saopštena u 17,55 časova a proslava je trebalo da počne istog dana u 18,00 časova, te smo dakle imali smo 5 minuta da se organizujemo, uputimo pozivnice novinarima i gostima i da naravno u tih 5 minuta oni dođu. Neophodno je da NGŠ provjerava dobijene informacije od svojih saradnika jer su poluistine i nedorečenost iz usta NGŠ nedopustive, ne iz usta Dragana Samardžića već iz usta Načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore. Za provjeru tih informacija se može obratiti rukovodstvu SOVCG a mi nećemo dozvoliti da se funkcija NGŠVCG bruka pred javnošću i zaposlenima u VCG.

Admiral izjavi da je „SOVCG uključena u donošenje svih sistemskih akata” pa dodade da „stambeni pravilnik može biti samo onakav kakav sistem odobrava”, a sistem to je on. Zanemario je admiral činjenicu da SOVCG nije omogućeno da bude uključena u rad niti jedne radne grupe na izradi sistemskih akata. To je slučaj i sa Zakonom o Vojsci na kojem se trenutno radi. Pitamo admirala gdje je predstavnik SOVCG u toj radnoj grupi ili su mu dovoljni samo članovi njegovog sindikata? SOVCG nije čak dobila ni odgovor na zahtjev da se uključi u rad radne grupe. Je li to „uključenje SOVCG u donošenju sistemskih akata”? Je li to sindikalno, moralno, ljudski, oficirski, komandantski, je li to u interesu zaposlenih?

Admiral je više puta ponovio: „Vodi se disciplinski postupak protiv Čobeljića”.

Nešto ne primjećujemo da se vodi. Dokle je stigao ako se vodi? Koji je sastav disciplinske komisije? Bilo kakav podatak koji bi potvrdio navedenu tvrdnju. Na osnovu toga može se zaključiti da se vodi neki tajni disciplinski postupak protiv Čobeljića.

Mogao je admiral da iskoristi priliku da izjavi i šta je uradio na zahtjev SOVCG da pokrene disciplinski postupak protiv pukovnika Željka Žegarca zbog dosledne i dugotrajne antisindikalne diskriminacije i zloupotreba službenog položaja u tu svrhu? Kada ćemo dobiti zvaničan odgovor na zahtjev koji mu je po tom osnovu dostavljen? Odgovor je nikada, a naš odgovor je da tako neće moći jer, vjerovali ili ne Zakon o Vojsci se odnosi i na pukovnika i admirala kao i na vodnika. Pravda je spora ali dostižna.

Komentarišući sporne predloge za vanredna unapređenja, Admiral objašnjava da “za pet godina nismo podijelili ni jednu generalsku zvjezdicu”, trebao je da nastavi pa ćemo ih podijeliti onima pod krivičnom istragom i onima bez adekvatne škole, i da na taj način potvrdi vrijednosti koje on i oni koje vanredno unapređuje njeguju u Vojsci. SOVCG ovakvo postupanje smatra napadom na ugled Vojske i moral njenih pripadnika.

Izjava da “za instrument  vanrednog unapređenja ne važe standardi i procedure” je zabrinjavajuća i nesvakidašnja.

Da li to znači da vanredno može biti unaprijeđen bilo ko, da mogu da se pri tome ignorišu postojeće društvene vrijednosti i kodeks vojne etike što je slučaj kada su sporna unapređenja u pitanju. Da li se može spriječiti zloupotrijeba institucije vanrednog unapređenja, da li je predlagač, u ovom slučaju Samardžić, dužan da sasluša one koji se protive pomenutim unapređenjima? Da li je dovoljan sud i predlog onoga ko permanentno toleriše nezakonito ponašanje spornih “generala”?  Da li je Samardžić uopšte više kompetentan da nekoga predloži za vanredno unapređenje?

Neizbježno je pitanje: Da li su uz predloge za vanredna unapređenje, Savjetu za odbranu i bezbjednost, dostavljene i potvrde da se protiv Lazarevića i Bulatovića ne vode krivični postupci? Da li je Savjet za odbranu i bezbjednost obmanut? Zakon o Vojsci je izričit da se u viši čin ne može unaprijediti čak ni lice protiv kojeg se vodi postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti za disciplinski prestup, dok neko pred čitavom crnogorskom javnošću izjavljuje da “podnešene krivične prijave, protiv Lazarevića i Bulatovića, ne znače same po sebi ništa”. Za informaciju, očigledno neobaviještenom admiralu, nijesu samo podnešene krivične prijave već su u toku krivične istrage protiv Lazarevića i Bulatovića. Kako objasniti žurbu da se navedena lica vanredno unaprijede prije nego što se krivični postupak sprovede do kraja?

Sve što je admiral u „Živoj istini” izjavio vezano za pukovnika Pejčinovića su potpune neistine lansirane isključivo sa ciljem da se omalovaži reagovanje SOVCG kada su upitanju Lazarević i Bulatović. Tvrdnju da smo se suprostavili Pejčinovićevom unapređenju demantuje činjenica da je imenovani unaprijeđen 01.08.2010. godine dakle dva mjeseca prije osnivanja SOVCG, a prilikom njegovog postavljenja na sadašnju dužnost SOVCG nije reagovala. Reagovali smo kada ste nastavili sa praksom da stimulišete lica pod krivičnim prijavama.

Izjava o vojnicima po ugovoru kojima nije produžen ugovor je po običaju nedorečena. Nije saopšteno ni jedno ime vojnika koji je član admiralovog sindikata a kojem nije produžen ugovor, jer takvih nema, niti je odgovoreno zašto se ugovor ne produžava najboljem vojniku u jedinici koji ispunjava sve zakonom predviđene uslove. Neka građani Crne Gore samo uporede činjenicu da se vanredno unapređuju oni koji ne ispunjavaju zakonske uslove i oni koji su pod krivičnom istragom a u isto vrijeme se otpuštaju najbolji vojnici koji ispunjavaju sve zakonom propisane uslove, pa neka zaključe koje vrijednosti se njeguju u Vojsci.

Da ne bude sve crno, dobra informacija, koju NGŠ nije saopštio (valjda nije informisan), je da je vojniku Goranović Mirku članu SOVCG ipak produžen ugovor o službi u Vojsci što je za pohvalu. SOVCG i dalje očekuje i insistira da se to uradi i sa vojnicima Pavlovićem i Stanišićem.

Rekavši da „dijelimo sudbinu naših građana koji su na ivici egzistencije“, konačno je admiral priznao da smo na ivici egzistencije. Zaboravio je samo da istakne da je plata zaposlenih u VCG ispod prosjeka plata u Crnoj Gori tako da ne stoji konstatacija da dijelimo tu sudbinu već da smo u nepovoljnijoj situaciji od prosječnog građanina što se nije dešavalo u istoriji crnogorske Vojske. Neko se trudio iz petnih žila da nam što više prava ukine. Taj neko je napokon u „Živoj istini“ saopštio istinu da je „rizik vojne profesije takav da nikada ne možete predvidjeti šta vas može zadesiti“, ali nije izjavio da se taj rizik treba i adekvatno vrednovati.

Ako uporedite „ žive istine“ Bora Vučinića i Dragana Samardžića vezano za broj stanova podijeljenih pripadnicima Vojske uočićete drastično neslaganje, cirka 250 stanova. Na zahtjev SOVCG za pristup informacijama o podijeljenim stanovima nijesu odgovorili niti su omogućili pristup tim informacijama. Zašto, prosudite sami.

Anketa

Odluku Ministra odbrane da prestane profesionalna služba za trideset vojnika po ugovoru bez obzira na zahtjev-predlog Načelnika Generalštaba VCG, komandanatai komandira jedinica da se tim vojnicima služba produži i u naredne tri godine, smatram:

Pretraga

Himna EUROMIL

Ovdje možete preuzeti himnu EUROMIL u MP3 formatu.