"Može mu biti!"

Petog oktobra 2010. godine uspostavili smo sindikalizam u Vojsci Crne Gore. SOVCG je osnovan a svoju reprezentativnost je gradio baveći se stvarnim -reprezentativnim pitanjima i problemima zaposlenih u Vojsci. Formalnu reprezentativnost smo stekli 2015. godine.
Težak je put do formalne reprezentativnosti sindikata. Na ispitu su principijelnost, doslednost, upornost, zakonitost, briga, povjerenje, rezultati,... nerijetko hrabrost i odlučnost, spremnost na trpljenje i posledice...

Uspostavili smo i unapređivali socijalni dijalog, zaštitili i unaprijedili prava i položaj zaposlenih, dostigli reprezentativnost, povećali zarade... Zaposleni su se u kontinuitetu učlanjivali u svoju organizaciju. Vraćeno je samopoštovanje i dostojanstvo. Postali smo primjer iskrenog i istinskog sindikalizma u Vojsci, u Crnoj Gori, u Evropi.
Po Zakonu o reprezentativnosti sindikata, reprezentativnost se stiče predstavljanjem određenog procenta zaposlenih na nivou poslodavca, grane djelatnosti ili na nacionalnom nivou. Sticanjem reprezentativnosti stiču se određena, zakonom regulisana, prava sindikata i njegovog članstva, i u tom smislu prva i obaveze poslodavca. Prije svega to je pravo na socijalni dijalog.
A onda, niotkud, 26.11.2016. godine, na scenu stupa Ubica.

Zakon o reprezentativnosti sindikata je donijela Skupština Crne Gore, On je ubio taj zakon. Sindikat Odbrane i Vojske Crne Gore je po tom Zakonu postao reprezentativan, On je ubio tu reprezentativnost. On se zove Ubica. Ovaj Ubica je višestruki ubica, ubio je Zakon, ubio je reprezentativnost, ubio je slobodu, pravdu... Ubio je čast i dostojanstvo crnogorskog oficira, podoficira, vojnika, civilnog lica na službi u Vojsci. Ubio je vrijednosti i tradiciju koje su generacije stvarale. On je, takođe, ubio Ustav Crne Gore i Zakon o Vojsci koji su dali pravo pripadnicima Vojske Crne Gore da se slobodno sindikalno udružuju i da biraju svog predstavnika, da pregovaraju o svom položaju i pravima iz oblasti rada i radnih odnosa. On je ubio Zakon o radu, Opšti kolektivni ugovor, Sporazum o saradnji SOVCG i MO, ubio je sve što je vrijedno i što se teškim radom i dugo vremena stvaralo i njegovalo.

On je ubio socijalni dijalog, ozakonio diskriminaciju, uveo sistem Facebook vrednovanja. Oficire je naučio da profesionalnost ostave po strani, da lažu i zatvaraju oči pred ''novim'' sistemom vrijednosti, da mu pripomažu jer im to može valjati, da zaborave riječi položene zakletve u dijelu ''u skladu sa zakonom''.

Ovaj Ubica se slobodno kreće i uživa u ''rezultatima svoga rada'', on je reprezentativan, on slobodno ubija. On čuva i održava svoju reprezentativnost, unapređuje je novim metodama. On je reprezentativni Ubica. On postupa po zakonu ''Može mu biti!''. Ovo je zakon nad zakonima. Dakle sve je po zakonu. Da nije tako Ubica bi davno bio iza rešetaka, išlo bi se naprijed. Ovako samo on ide naprijed. Svi mu se pomjeramo da ga ne usporimo, da ga ne naljutimo, ne uvrijedimo, ... jer mu zakon ''Može mu biti!'' daje neograničena prava i moć a toga se zaista treba bojati. Nikada se ne zna šta se sve u takvoj glavi kuva i šta je već skuvano. Pokazaće vrijeme.

Ne ubija se reprezentativnost bez razloga. Svako ubistvo pa i ovo, ima motiv, cilj, plan... Ništa se slučajno ne dešava. Ubica je moćan, svi resursi ministarstva i Vojske su u njegovim rukama, saučesnika je dosta, svi se trude da se dokažu da nisu ni oni mačji kašalj kada treba jatakovati za onoga kome ''može biti''.

Ovo je priča u nastavcima. Dakle, nastaviće se... Ni u pričama koje slijede neću vam otkriti ime Ubice i imena njegovih saučesnika. Strah me je da ga ne uvrijedim i izazovem njegov bijes, takođe da neko ne pomisli da sam bio previše oštar na jeziku.

Predsjednik SOVCG
Nenad Čobeljić